Црква Светог Николе некадашњег манастира Лапушња, недалеко од села Лукова, данас је полупорушена, а некада је била катедрална и седиште епископије.

Црква је зидана на темељима старе цркве манастира Лапушња који се први пут помиње у турском попису из 1455. године. У сачуваном препису ктиторског натписа стоји да су храм подигли: ''Господин  Јован Радул, војвода и господар свих угро-влашких земаља с великим парколабом жупаном Георгијем, при игуману јеромонаху Геласију 1500-1501. године, а живописан при игуману јеромонаху Теодору, трудом и средствима кнеза Богоја, његове госпође Маре и њихове деце 1510. године''.

Црква, основе 20 пута 8,5 метара, саграђена је у облику триконхоса са куполом, троделним олтарским простором и припратом. Олтарска апсида је полукружна као и проскомидија на северној и ђаконикон на јужној, док су певничке апсиде споља петостране. Наос засведен обличастим сводом, подељен је на три неједнака травеја. Изнад средњег травеја који је и навећи подигнута је осмострана купала на коцкастом постољу. Капела, правоугаоне основе, која је била дозидана са јужне стране, сачувана је у остацима.

Остаци живописа су у фрагментима, једва видљиви.

Први тајнописи на камену у Србији пронађени су у Лапушњи. Натписи на камену су из 16. и 17. века и на њима је тзв. тајнописом остало забележено: ''април 1577'', затим ''Писа Орест ђакон от Раванице'' и ''поп Мартирије 1692''.

Остаци сликарства и архитектуре манастира Лапушње конзервирани су 1973. године.

Под заштитом је Закона на основу решења Републичког завода за заштиту споменика културе НР Србије број 408/48 од 19. марта 1948. године. Од 28. јуна 1983. године Лапушња је споменик културе од великог значаја, на основу Одлуке за категорију број 69 (Службени гласник 28/83).